Putin: Ukrajinsko žito završilo u EU, ne kod siromašnih

Gotovo cjelokupna količina žita koja je izvezena iz Ukrajine završila je u zemljama EU, a ne u zemljama u razvoju ili siromašnim državama, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu koji se održava u Vladivostoku.

On je napomenuo da je Rusija, zajedno sa Turskom, učinila sve da ukrajinsko žito bude izvezeno, prenosi Sputnjik.

„Rezultat: Ako izuzmemo Tursku kao zemlju posrednika, onda se sve, skoro sve žito koje se izvozi iz Ukrajine, šalje ne u zemlje u razvoju i najsiromašnije zemlje, već u zemlje EU. U okviru Svjetskog programa za hranu UN, koji i predviđa pružanje pomoći onima državama kojima je to najpotrebnije, bila su natovarena samo dva broda. Ističem, dva od 87. U njima je bilo izvezeno 60.000 tona hrane od dva miliona tona. Samo tri posto je bilo poslato u zemlje u razvoju“, rekao je Putin.

“Možda bi trebalo ograničiti izvoz pšenice iz Ukrajine. O tome ću se posavjetovati sa Recepom Tayyipom Erdoganom”, dodao je on.

Kako je istakao, najsiromašnije zemlje gube pristup osnovnim namirnicama jer ih razvijene zemlje kupuju, njihova kupovina u velikim količinama izaziva rast cijena, rekao je ruski predsjednik

Po njegovim riječima, 345 miliona ljudi već pati od nedostatka hrane, što je 2,5 puta više u poređenju sa 2019. godinom.

Ukrajinske snage napale su grad Balakliju u oblasti Harkova, koji je drži Rusija, saopštio je zvaničnik samoproglašene DNR Danil Bezsonov, dok Kijev nije iznosio preciznije informacije u vezi sa kontraofanzivom, prenosi Reuters.

Guverner Luganske oblasti Serhij Gajdaj saopštio je ukrajinskoj televiziji, ne navodeći lokacije, da je „kontranapad u toku” i snage Kijeva “imaju izvjesnog uspjeha” , ali nije dao više informacija.

Savjetnik ukrajinskog predsjednika ranije je na Twitteru objavio da će od predsjednika Volodimira Zelenskog stići “sjajne vesti” o operaciji u sjeveroistočnom regionu Harkova, prenosi Reuters.

U svom večernjem obraćanju, međutim, Zelenski je samo kratko pomenuo operacije u Harkovskom regionu, ali je saopštio da je pet ruskih krstarećih raketa oboreno u utorak, većina njih na jugu, navodi britanska agencija.

Zvaničnik proruske samoproglašene Donjecke Narodne Republike Danil Bezsonov u utorak je dao detaljniji prikaz borbi u Balakliji, gradu sa 27.000 stanovnika koji se nalazi između Harkova i Izjuma koji je pod ruskom kontrolom.

„Danas su ukrajinske oružane snage, nakon produžene artiljerijske pripreme… počele napad na Balakliju…“, saopštio je Bezsonov na Telegramu, dodajući da će ruske snage u Izjumu, ukoliko se izgubi grad, postati ranjive na svom severozapadnom krilu.

On je još rekao da je u ovom trenutku, Balaklija “u operativnom okruženju i u dometu dejstva ukrajinske artiljerije”, kao i da su “svi prilazi odsječeni vatrom”.

Rusija još čeka na konkretne detalje inicijative za uspostavljanje demilitarizovane zone oko nuklearne elektrane Zaporožje, saopštio je novinarima stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

Komentarišući mogućnost demilitarizovane zone oko nuklearne elektrane, koju je ranije u utorak predložio generalni direktor IAEA Rafael Grossi, Nebenzja je rekao da je generalni sekretar UN-a Antonio Guterres iznio tu inicijativu „prije nekoliko mjeseci“, prenosi TAS S.

„Dakle, prvo pitanje koje sam tada postavio, bilo je: Želim da znam detalje. Isto je i sada. Ne znam šta generalni direktor Grossi misli pod tim ili u kojoj mjeri bi to poboljšalo bezbjednost“, rekao je ruski diplomata novinarima.

On je još saopštio da „u trenutnim okolnostima, demilitarizacija neće biti mjera za zaštitu postrojenja“.

„Jedini razuman način da se osigura da elektrana bude zaštićena od nuklearnih nesreća je da se zaustavi ukrajinsko granatiranje postrojenja”, saopštio je Nebenzja.

Ukrajinske vlasti podržaće poziv Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da se stvori bezbjednosna zona oko nuklearne elektrane Zaporožje, ukoliko ta inicijativa podrazumijeva demilitarizaciju postrojenja, poručio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

“Ako je suština tog prijedloga demilitarizacija teritorije postrojenja, možemo da podržimo tu demilitarizovanu zonu bezbjednosti”, rekao je Zelenski, a prenosi TAS S.

Direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grossi izjavio je da nije u stanju da utvrdi ko je granatirao Zaporošku nuklearnu elektranu.

“Ne mogu to da utvrdim. Nemamo sredstava za to. Kao što znate, morali biste da nadgledate vojnu operaciju u regionu…što ne samo da je van mandata IAEA, već bi zahtjevalo i ogroman potencijal“, rekao je Grossi za CNN.

On je ocijenio da je situacija u postrojenju i dalje veoma zabrinjava i upozorio da se “igramo vatrom”.

Grossi je nakon toga na ssednici Vijeća sigurnosti UN-a rekao da je Zaporoška nuklearna elektrana oštećena u napadima, prenosi Sputnjik.

On je istakao da je jedna od bezbjednosnih osnova svake nuklearne elektrane “nenarušavanje njenog fizičkog integriteta“.

“Nažalost ovo se dešavalo i dešava se. Fizički napadi, uslijed kojih je, namjerno ili nenamjerno, ova stanica podvrgnuta udarima, što smo ja i moji stručnjaci mogli lično da vidimo i ocijenimo, jednostavno su neprihvatljivi“, rekao je Grossi.

Grossi je dodao da IAEA preporučuje da se sva vojna tehnika i oprema povuku sa teritorije Zaporoške nuklearne elektrane.

“Primećujemo da radnici stanice rade u izuzetno teškim uslovima u blizini vojne tehnike i opreme. S tim u vezi, naša preporuka je da se vojna tehnika i oprema koja se tamo nalazi povuku kako ne bi ometala normalan rad sistema za nuklearnu bezbjednost”, ocijenio je Grossi.

Grossi je dodao da IAEA preporučuje da se obnovi sistem za spoljno energetsko napajanje nuklearke, a zatim obezbjedi njen bezbjedan rad.

“Nuklearna elektrana bez spoljnog napajanja može da izgubi kritičnu funkcionalnost, uključujući rashladne reaktore i istrošeno gorivo. Bez toga možemo da se suočimo sa veoma ozbiljnom havarijom. Stoga IAEA preporučuje da spoljni sistem energetskog napajanja bude obnovljen i dostupan u svakom trenutku”, zaključio je Grossi.

foto na naslovnici: Anadolu Agency